Ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je mo­ra po­ra­sti sko­ro če­ti­ri pu­ta, od­no­sno 376 od­sto do 2040. go­di­ne, da bi iz­grad­nja dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne bi­la is­pla­ti­va, na­vo­di se u Stu­di­ji o iz­vo­dlji­vo­sti na osno­vu ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la re­a­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta, a u ko­ju je Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a imao uvid.
Stu­di­ju o iz­vo­dlji­vo­sti iz­grad­nje dru­gog blo­ka za po­tre­be Elek­tro­pri­vre­de iz­ra­dio je fi­nan­sij­ski kon­sul­tant De­lo­it­te iz Be­o­gra­da. Stu­di­ja je sa­stav­ni dio vla­di­ne In­for­ma­ci­je o ak­tiv­no­sti­ma na iz­grad­nji dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma, ko­ja je usvo­je­na pri­je dvi­je sed­mi­ce.
U stu­di­ji se De­lo­it­te po­zi­va na prog­no­ze o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri do 2040. go­di­ne, ko­je je pri­pre­mi­la dru­ga kon­sul­tant­ska ku­ća za po­tre­be EPCG, kon­sul­tant Poyry. Od tri raz­ra­đe­na sce­na­ri­ja Poyry – vi­so­ke, sred­nje i ni­ske ci­je­ne stru­je, De­lo­it­te je iza­brao sred­nji sce­na­rio, pre­ma ko­jem ve­le­pro­daj­na ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je po­či­nje od 38 eura po me­ga­va­tu u 2016. go­di­ni i do 2040. do­sti­že ci­je­nu od 97 eura po me­ga­va­tu. Rast ci­je­ne stru­je obra­zla­že se ra­stom ci­je­ne ga­sa na­kon 2025. i tro­ško­vi­ma uglja.
Ka­ko se da­lje na­vo­di u stu­di­ji, sve prog­no­ze ko­je je pri­pre­mio i obez­bi­je­dio Poyry o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri is­klju­ču­ju in­fla­ci­ju, pa je De­lo­it­te sto­ga ci­je­ne pri­la­go­dio za du­go­roč­nu pro­jek­ci­ju in­fla­ci­je od dva od­sto i na taj na­čin do­šao do ci­je­ne stru­je od 143 eura po me­ga­va­tu u 2040. go­di­ni.
Pro­mje­na ve­le­pro­daj­nih ci­je­na bi uti­ca­la i na ci­je­ne stru­je za do­ma­ćin­stva ko­ja, pre­ma va­že­ćim ta­ri­fa­ma Re­gu­la­tor­ne agen­ci­je za ener­ge­ti­ku, sa­da pla­ća­ju oko 37,5 eura po me­ga­va­tu. Na evrop­skim tr­ži­šti­ma ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je je u ovoj go­di­ni do­ži­vje­la zna­tan pad i u fe­bru­a­ru se kre­ta­la oko 30 eura za me­ga­vat.
Pro­je­kat iz­grad­nje no­ve ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma Vla­da pred­sta­vlja kao je­dan od pri­o­ri­tet­nih i tvr­di da no­vi blok tre­ba da bu­de sa­gra­đen ka­ko bi ri­je­ši­la pro­blem de­fi­ci­ta stru­je ko­ji će na­sta­ti ka­da po­sto­je­ći blok bu­de uga­šen za se­dam go­di­na, od­no­sno 2023. go­di­ne.
Su­de­ći pre­ma pro­cje­na­ma, na osno­vu ko­jih je Vla­da od­lu­či­la da pred­lo­ži iz­grad­nju dru­gog blo­ka, odr­ži­vost to­ga pro­jek­ta će se obez­bi­je­di­ti na ra­čun gra­đa­na ko­ji će pla­ća­ti go­to­vo če­ti­ri pu­ta ve­će ci­je­ne stru­je.
Vla­da je ne­dav­no pred­u­ze­la niz ko­ra­ka ka­ko bi u cr­no­gor­skom par­la­men­tu „po­gu­ra­la“ pro­je­kat iz­grad­nje no­ve ter­mo­e­lek­tra­ne, upr­kos to­me što sa če­škom kom­pa­ni­jom Ško­da Pra­ha, či­ja je po­nu­da u apri­lu pro­šle go­di­ne iza­bra­na kao naj­po­volj­ni­ja, još ni­je usa­gla­si­la sve ele­men­te fi­nan­si­ra­nja in­ve­sti­ci­je, uklju­ču­ju­či i onaj osnov­ni – ci­je­nu grad­nje dru­gog blo­ka.
Ta­ko je Vla­da par­la­men­tu do­sta­vi­la pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju pro­to­ko­la sa Če­škom, za ko­ji je na­ve­la da pred­sta­vlja in­sti­tu­ci­o­nal­nu osno­vu za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta iz­grad­nje dru­gog blo­ka, dok je isto­vre­me­no po­sla­ni­ci­ma upu­ti­la i no­vi ugo­vor sa ita­li­jan­skom kom­pa­ni­jom A2A. Iako je pa­žnja jav­no­sti fo­ku­si­ra­na na od­red­be ko­je se ti­ču na­či­na iz­la­ska A2A iz EPCG, u no­vom ugo­vo­ru se od­nos dvi­je kom­pa­ni­je do­mi­nant­no po­sma­tra kroz in­ve­sti­ci­o­ni pro­je­kat dru­gog blo­ka, pa se u tom smi­slu pre­ci­zno de­fi­ni­šu po­te­zi Vla­de uko­li­ko ita­li­jan­ski part­ner blo­ki­ra do­no­še­nje od­lu­ka u ve­zi pro­jek­ta.
Vla­da upor­no in­si­sti­ra na grad­nji no­vog blo­ka, iako broj­ne do­ma­će i me­đu­na­rod­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, te struč­na jav­nost, do­vo­de u pi­ta­nje eko­nom­sku oprav­da­nost in­ve­sti­ci­je i uka­zu­ju na ogro­man uti­caj ko­ji će ima­ti na zdra­vlje lju­di i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Ita­li­jan­ska A2A ni­je sa­gla­sna sa Vla­dom da tre­ba gra­di­ti no­vu ter­mo­e­lek­tra­nu u Plje­vlji­ma i to je po­sled­njih mje­se­ci ključ­ni spor u nji­ho­vim od­no­si­ma.
Autor Is­tra­ži­vač­ki
cen­tar MANS-a


Jeftinije ne­go u Nje­mač­koj i Bri­ta­ni­ji

Pro­jek­ci­je o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri do 2040. go­di­ne po­ka­zu­ju da će stru­ja i ta­da kod nas bi­ti sku­plja ne­go, re­ci­mo, u Nje­mač­koj ili Bri­ta­ni­ji.
Ta­ko stu­di­ja iz­ra­đe­na za po­tre­be Vla­de Nje­mač­ke o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma elek­trič­ne ener­gi­je po­ka­zu­je da bi ona u 2040. go­di­ni mo­gla do­sti­ći ni­vo od 83 eura po me­ga­va­tu, dok prog­no­ze za bri­tan­sko tr­ži­šte go­vo­re o ve­le­pro­daj­noj ci­je­ni u 2035. go­di­ni u iz­no­su od 73 eura za me­ga­vat.


Uvoz bio is­pla­ti­vi­ji

Po­zna­to je da je stru­ja ko­ja se pro­iz­vo­di u ter­mo­e­lek­tra­na­ma znat­no sku­plja ne­go ona iz hi­dro­e­lek­tra­na, a EPCG već ne­ko­li­ko go­di­na zva­nič­no ne sa­op­šta­va ko­li­ko iz­no­si pro­iz­vod­na ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je iz po­sto­je­ćeg pr­vog blo­ka u Plje­vlji­ma. U fe­bru­a­ru ove go­di­ne EPCG je za­u­sta­vi­la rad ter­mo­e­lek­tra­ne, jer je bi­lo is­pla­ti­vi­je čak i da uvo­zi stru­ju ne­go da je pro­iz­vo­di u ter­mo­e­lek­tra­ni.
Na pro­jek­ci­ju ci­je­ne stru­je u ter­mo­e­lek­tra­na­ma u po­sled­njim go­di­na­ma znat­no uti­če i na­kna­da ko­ju će pro­iz­vo­đa­či mo­ra­ti da pla­ća­ju po osno­vu emi­to­va­nja štet­nih ga­so­va, pr­ven­stve­no ugljen-di­ok­si­da u va­zduh. Na­i­me, ka­ko bi do­ve­la do pre­stan­ka grad­nje no­vih ter­mo­e­lek­tra­na i ti­me za­ga­đe­nja ugljen-di­ok­si­dom, Evrop­ska uni­ja je usta­no­vi­la si­stem tr­go­vi­ne emi­si­ja­ma uglje­ni­ka, pre­ma ko­jem su pro­iz­vo­đa­či ter­mo­e­lek­tra­na du­žni da pla­ća­ju na­kna­du.
Iz Stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti ko­ju je ura­dio De­lo­it­te pro­iz­i­la­zi da je ova na­kna­da ura­ču­na­ta u ukup­nu ci­je­nu stru­je ko­ja bi se pro­iz­vo­di­la u bu­du­ćem blo­ku ter­mo­e­lek­tra­ne tek od 2026. go­di­ne, iako se oče­ku­je da Cr­na Go­ra ra­ni­je po­sta­ne čla­ni­ca EU.
U Stu­di­ji se na­gla­ša­va da je „na osno­vu do­pi­sa Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma pret­po­stav­ka da će pri­mje­na na­kna­de za emi­si­ju uglje­ni­ka po­če­ti 2026. go­di­ne sa 13 od­sto pro­la­za, dok će pu­ni pro­laz bi­ti ostva­ren u 2031.“, te se na­kna­da u pr­voj go­di­ni pro­jek­tu­je na 34,7 eura po to­ni uglje­ni­ka.